Kardiologija

Kardiologija je deo interne medicine koja se bavi izučavanjem i lečenjem bolesti srca i krvnih sudova.

Na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) , kao i Evropskog udruženja kardiologa bolesti srca i krvnih sudova su među najzastupljenijim bolestima u opštoj populaciji i predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti. Zbog ubrzanog životnog tempa, svakodnevnog stresa, nezdrave ishrane, fizičke neaktivnosti, loših navika kao što su pušenje i preterana konzumacija alkohola, broj kardioloških pacijenata se svakodnevno povećava, tako da se smatra da će se ovaj broj u narednih 20 godina udvostručiti. Sve je veći broj maldih pacijenata sa kardiološkim tegobama, bilo da se radi o hipertenziji, aritmijama, srčanoj slabosti, angini pektoris ili infarktu miokarda. U Srbiji po podacima Batuta -Institut za javno zdravlje procenat umrlih od kardiovaskularnih bolesti je 52,4%.

Gotovo da nema čoveka koji makar jednom nije osetio teskobu ili bol u grudima, što može opravdati sumnju na anginu pectoris ili bolest koronarnih krvnih sudova srca. Ukoliko je bol povezan sa fizičkim naporom, emotvnim stresom, izlaganju hladnoći to je siguran signal da je vreme da se javite na pregled kariologu. Ne mora značiti da se uvek radi o bolesti srca i angini pektoris ali pravovremeno javljanje lekaru i ispitivanje uzroka bola je od izuzetnog značaja.

Što se tiče kardiološkog pregleda najpre treba uzeti detaljnu anamnezu kojom se ispituje karakter bola , kada se bol javlja, koliko bol traje, da li je bol u grudima vezan za fizički napor ili emotivni stres, izlaganje hladnoći , da li prolazi na primenu nitroglicerina.

Potom treba pristupiti fizikalnom pregledu, merenju krvnog pritiska, uraditi elektrokardiogram- EKG, ultrazvuk srca, ako postoje indikacije pregled treba dopuniti 24-časovnim monitoringom krvnog pritiska (24-h-Holter krvnog pritiska); kao i 24-časovnim EKG monitoringom (24-h-Holter EKG)-kojim možemo otkriti različite poremećaje srčanog ritma, bilo da se radi o tahikardiji, bradikardiji, srčanim blokovima, ventrikularnim aritmijama, aritmiji apsoluti ili atrijalnoj fibrilaciji.

Aritmije ili poremećaji srčanog ritma su čest uzrok opresija u grudima, ali ne mora da znači da se uvek radi o opasnim aritmijama, to nekad mogu biti pojedinačni srčani preskoci koji ne iziskuju poseban medikamentni tretman, dok postoje aritmije koje nekad mogu dovesti do gubitka svesti ako se radi o srčanim blokovima ili ventrikularnoj tahikardiji . Takođe postoje I paroksizmalne aritmije koje se nekad ne beleže na standardnom EKG-zapisu , ali se mogu registrovati na 24-časovnom –Holter EKG-u, najčešće se radi o atrijalnoj fibrilaciji kad je neophodno u terapiju uključiti antikoagulantne lekove radi sprevencije nastanka moždanog udara.

Ukoliko nalazi upućuju na anginu pectoris, sledeći korak jeste ERGO-test tj. test fizičkim opterećenjem ili koronarografija u zavisnosti od tipičnosti kliničke slike. Koronarografija se izvodi u bolničkim uslovima i predstavlja rentgensko kontrasno snimanje koronarnih krvnih sudova srca uz predhodnu bolničku pripremu pacijenta , sem ako se ne radi o akutnom infarktu miokarda sa ST-elevacijom kada je pacijenta neophodno u što kraćem vremenskom roku transportovati u dežurnu salu za koronarografiju radi otvaranja infarktnok krvnog suda i ponovnog uspostavljanja koronarne cirkulacije.

U nastanku samog infarkta srca ili moždanog udara process ateroskleroze učestvuje sa preko 80 procenata. Ateroskleroza je bolest koja se može javiti rano u detinjstvu, decenijama proticati i napredovati asimtomatski, a da pacijenti uopšte nisu svesni bolesti. Simptomi ateroskleroze se obično javaljaju tek kada je bolest u poodmakloj fazi, najčešće oko 50-te godine, zato se ova bolest naziva tihi ubica. Ateroskleroza je process nakupljanja masnoće, kalcijuma, produkata krvi, faktora zapaljenja najpre na unutrašnjem sloju krvnih sudova ili tunici intimi, kako bolest napreduje bivaju zahvaćeni i središnji delovi krvnih sudova-ili tunika medija, što može dovesti do zakrečenja krvnih sudova, smanjenog protoka krvi, samim tim i kiseonika i pojave simptoma, kada i najveći procenat pacijenata i saznaje za bolest.

Ateroskleroza se može javiti u generalizovanom obliku kada zahvata sve arterije i na taj način ih čini krutim i starim ili u lokalizovanom obliku obično na specifičnim mestima kao što su: koronarne arterije srca, arterije mozga, bubrega, ekstremiteta, mnogo češće nogu, karotidne arterije i aorte. Kada ateroskleroza zahvati koronarne krvne sudova , tada srčani mišić trpi, jer postoji smanjeno dopremanje kiseonika, a za posledicu imamo anginu pectoris,to jest bol u grudima koji se najčešće javlja pri fizičkoj aktivnosti, emotivnom stresu, a jedna od najtežih komplikacija ateroskleroze jeste pucanje aterosklerotskog plaka, kada može doći do akutnog infarkta miokarda.

Slične posledice se dešvajau i kada bolest zahvati krvne sudove mozga, a komplikacija može biti šlog. Kada se aterosklerotski plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata koje snabdevaju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi u vidu moždane trpnje, pa do moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu.Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do osećaja ukočenosti, bola, a ponekad i ozbiljne infekcije. Dijabetičari su najbolji primer koji pokazuje kakve posledice nastaju kada se smanji ili prekine protok krvi kroz arteriju. Tada, naime, dolazi do izumiranja tkiva, obično su to prsti ili stopalo, što se ispoljava u vidu takozvane gangrene.(dijabetesno stopalo)

Glavni faktori rizika za nastanak ateroskleroze su:

• Visok nivo holesterola i triglicerida u krvi
• Hipertenzija
• Konzumacija duvana i alkohola
• Šećerna bolest gojaznost.
• Stres
• fizička neaktivnost i sedantni stil života
• genetska predispozicija