Kome i kada treba uraditi kardiološki pregled?

Vreme je vrlo često faktor od presudnog značaja u medicini, posebno u lečenju ljudi koji su u stanju životne ugroženosti. Vreme je srce u kardiologiji analogno devizi poslovnog sveta vreme je novac.

U zavisnosti od težine simptoma tj. tegoba obolelog definisani su različiti stepeni hitnosti javljanju lekaru i protokoli ispitivanja i lečenja obolelog.

U prvi red hitnosti spadaju stanja koja zahtevaju neodložno javljanje lekaru i protno sprovodjenje dijagnostike i primenu mera lečenja. U kardiologiji su to stanja jakih bolova u grudnom košu razdirućeg karaktera, iznenadnog početka sa održavanjem intenziteta bola sa/ili bez tendencije rasta jačine bola praćen izrazitim bledilom kože i hladnim preznojavanjem, zatim iznenadno gušenje sa zauzimanjem prinudnog visoko sedećeg položaja, poremećaj svesti po tipu gubitka svesti, izraženih nesvestica i vrtoglavica, nestabilnost pri hodu ili pri odredjenom položaju vrata i glave, snažne potiljačne glavobolje praćene mučninom i nagonom na povraćanjem ili povraćanja u mlazu bez osećaja olakšanja nakon akta povraćanja.

Elektivna stanja su stanja kada pacijent nije životno ugrožen i ne zahteva momentalno i neodložno pružanje hitne medicinske pomoći i urgentnog lečenja, ali je potreban blagovremeni pregled kod kardiologa kao i dalji tok ispitivanja koji se obavlja u ambulatnim uslovima. Tu spadaju osobe koje imaju pojavu tegoba po tipu anginoznih bolova tj. bolova u vidu stezanja u grudima, iza grudne kosti koji se šire prema vratu, ramenimarukama ili laktovima, ledjima sa jasnim početkom i odredjenim trajanjem od par minuta do 10 minuta maksimalno, prestaju spontano u odmoru ili nakon uzimanja lekova (nitrata). Pojava bolova je povezana sa odredjenim situacijama kao što su fizički napor odredjenog stepena, nakon uzimanja hrane, izlaganju hladnoći, psihičkom stresu i slično, zatim lako zamaranje , opadanje tolerancije na fizički napor, nedostatak vazduha često su ekvivalent anginoznom bolu. Takodje nelagodnost u grudima u vidu preskakanja srca sa osećajem knedle u grlu i nagonom na suvi kašalj, gušenje pri naporu ili minimalnom stepenu opterećenja kao što je hod po ravnom ili u miru, potreba za visokim uzglavljem tokom noći, budjenje noću zbog gušenja, oticanje nogu, gubitak apetita, slabost i malaksalost mogu upućivati na anginozni bol. Savetuje se pregled kod kardiologa bez dugog odlaganja radi blagovremenog sprovodjenja dijagnostike (pregled sa EKG-om, ultrazvuk srca, holteri pritiska i EKG-a kao i test opterećenja) i preduzimanja mera lečenja.

Odsustvo simptoma ne znači uvek i odsustvo bolesti. Mnoge kardiološke bolesti mogu dugo biti neprepoznate od strane obolelog zbog kompenzatornih mehanizama organizma tj. dugo se mogu dobro podnositi bez ikakvih tegoba kao i glavni faktori rizika kardiovaskularnih bolesti kao vodećeg uzročnika oboljevanja i smrtnosti današnjeg čoveka. S toga se stalno spušta granica starosne dobi koju treba obuhvatiti redovnim sistemackim pregledima i stavlja se akcenat na primarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Prema najnovijim preporukama svetske zdravstvene organizacije redovnim, periodičnim, sistemackim pregledima treba obuhvatiti populaciju već od 30-te godine života.

Ordinacija Dr Sinicki

Da biste zakazali pregled, molimo vas da nas kontaktirate na dole navedene kontakte, neko od naših članova će vam rado pomoći. Ako imate hitnu medicinsku pomoć, pozovite 011/24-48-172, 011/45-11-669 ili 064/92-22-082.

Adresa: Đorđa Vajferta 66
11000 Beograd, Vračar

Telefon:
011/24-48-172
011/45-11-669
064/92-22-082

E-mail: mailto:ordinacija@drsinicki.rs

Zakažite pregled

Hvala. Poruka je prosleđena.
Greška. Pokušaje ponovo kasnije.