Povišen krvni pritisak - Hipertenzija

Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnih sudova tj. arterija Krvni pritisak varira u zavisnosti od srčane snage, elastičnosti zida arterija, ukupnog volumena cirkulišuće krvi. Vrednosti krvnog pritiska zavise od ukupnog zdravstvenog stanja, godina starosti, fizičke kondicije , kao i od životnih navika.

Na osnovu izmerenih vrednosti krvni pritisak klasifikujemo:

• optimalan krvni pritisak je do 120/80 mmHg
• normalan krvni pritisak je do 130/85 mmHg
• visoko normalan krvni pritisak je do 130-139/85-89 mmHg
• hipertenzija prvog stepena: 140-159mmHg za sistolni i 90-99mmHg za dijastolni krvni pritisak
• hipertenzija drugog stepena : 160-179mmHg za sistolni i 100-109mmHg za dijastolni krvni pritisak
• hipertenzija trećeg stepena: vrednosti sistonog krvnog prtiska veće od 180mmHg i vrednosti dijastolnog krvnog pritiska veće od 110mmHg
• izolovana sistolna hipertenzija: vrednosti sistolnog krvnog pritiska veće od 140mmHg I vrednosti dijastonog krvnog pritiska manje od 90mmHg

Hipertenzija je jedan od vodećih zdravstvenih problema današnjice i predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za nastanak ateroskleroze, srčanih bolesti, infarkta srca, cerebrovaskularnih bolesti i šloga, bubrežne bolesti, te je ujedno i jedan od vodećih vodećih uzroka smrtnosti, kako u našoj zemlji, tako i u većini drugih zemalja. Jedna trećina odrasle populacije ima povišeni krvni pritisak.

Hipertenzija ili povišen arterijski krvni pritisak , po Evropskim smernicama iz 2018 godine, je vrednost krvnog pritiska veća od 140/90mmHg (vrednosti gornjeg pritiska preko 140mmHg ili donjeg preko 90mmHg). Sa svakim povećanjem sistolnih vrednisti krvnog pritiska za 20mmHg, kao i sa povećavanjem dijastolnih vrednosti krvnog pritiska za 10mmHg duplira se rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Bolest u početku može proticati neprimetno ili sa minimumom simptoma, zato je redovna samokontrola krvnog pritiska jako bitna. Najčešći simptomi hipertenzije jesu: zujanje u ušima, glavobolja, nestabilnost pri hodu, bol u grudima, osećaj lupanja srca, ili nepravilan i ubrzan rad srca, kao i nedostatak vazduha. Bolest je potrebno otkriti na vreme i sprečiti nastanak koplikacija. U zavisnosti od vrednosti krvnog pritiska,menjamo životne navike ili uvodimo medikamentnu terapiju sa ciljem održavanja krvnog pritiska u okvirima normalnih vrednosti. Neophodno je redukovati unos soli i kalorija, održavati normalnu telesnu težinu, biti fizički aktivan, ograničiti unos alkohola, prestanak pušenja. Postavljanje dijagnoze hipertenzije vrši se na osnovu izmerenih povišenih vrednosti krvnog pritiska u minimum dve posete lekaru. Napominjemo da je samokontrola krvnog pritiska jako bitna s obzirom da su vrednost krvnog pritiska u ordinaciji uglavnom veće od vrednosti izmerenih u kućnim usolvima-hipertenzija belog mantila, U ordinaciji “Dr Sinicki” po postavljanju dijagnoze hipertenzije pribegavamo dvadesetčetvoročasovnom monitoring krvnog pritiska jer je to najbolji način za identifikaciju tipa hipertenzije, izračunavanja prosečnih dnevnih kao i noćnih vrednosti krvnog pritiska, registrovanja epizoda hipotenzije. Na osnovu analiziranih vrednosti dobivenih 24-H-Holterom krvnog pritiska uvodimo antihipertenzivnu terapiju, koju individualno prilagođavamo prema svakom pacijentu, pridržavajući se najnovijih protokola i smernica. U preko 90% slučajeva radi se o primarnoj-esencijalnoj hipertenziji, gde ne znamo tačan uzrok pritiska-najčešće genetski zavisnoj, dok je sekundarna hipertenzija prisutna u manje od 10% slučajeva, kad tragamo za tačnim uzrokom povišenih vrednosti krvnog pritiska. S obzirom da su posledice hipertenzije u oba slučaja iste, neophodnoje uraditi ultrazvuk-srca, dopler karotidnih i renalnih arterija,ultrazvuk abdomena, laboratorijse anlalize, BMI, pregled očnog dna. Po uvođenju antihipertenzivnog leka savetujemo kontrole u intervalu od 2-4 nedelje kako bi se proverila efikasnost leka i ustanovili eventualni neželjeni efekti. Po postizanju ciljnih vrednosti savetujemo kontrolne preglede na 3-6 meseci.